Energetska kuća zdravlja

06/10/2026

Istraživanja su pokazala da dnevne dremke imaju dosta koristi za telo. Dremanje je deo cirkadijalnog ritma , čak i ako dovoljno spavamo preko noći, jer nam se budnost smanjuje kako odmiče dan . Danas i mnoge kompanije u svetu dozvoljavaju svojim zaposlenima vreme za dremku. Dremke znatno povećavaju produktivnost u ostatku dana , povećavaju sposobnost učenja i pamćenja, podižu mentalnu jasnoću i pomažu u kreativnosti. Međutim korisnost dremki zavisi od njihovog trajanja. Šta su pokazala istraživanja u vezi toga?
Dremka od 90 minuta i duže “troši” dragoceno vreme, a može i da nam ugrozi noćno spavanje, pa se ne preporučuje. Dremka od 60 minuta kažu da povoljno utiče na pamćenje i korisna je posebno za ljude koji se bave intenzivnim umnim radom. Ona zaheva i mali predah posle spavanja jer obično posle nje budimo malo omamljeni.
Dremka od 30 minuta se ne preporučuje jer posle buđenja izaziva snažnu omamljenost iz razloga što buđenje nastaje u vreme kad bi telo ušlo u sporotalasnu fazu sna što ima negativne posledice, pa se ne preporučuje.
Ono što istraživanja pokazuju je korisnost energetske dremke tj. spavanja do 20 minuta. Tokom ovog vremena telo ne ulazi u dublje spavanje, tako da se osoba lako budi ali reenergizovana. Kod ove dremke gornji deo tela treba da bude blago uzdignut kao u naslonjaču. Cilj je da se telo odmori a da ne uđe u dublji san. Kažu da je ova dremka naročito korisna posle popijene kafe jer kafi treba dvadesetak minuta da dođe do mozga tako da je njiho “kombinovanje” pun pogodak za energiju potrebnu za ostatak dana.
Ostaje nam da isprobamo sve varjante i izaberemo onu koja nam najviše odgovara.

02/10/2026

KVALITETAN SAN - podsećanje na stvari koje često zanemarujemo!
Za dobar I dubok san vrlo je bitno stvoriti rutinu odlaska na spavanje i buđenje. Naime, naše telo ima svoj biološki sat, poznat kao cirkadijalni ritam. Njega čine prirodni ciklusi fizičkih i mentalnih promena kroz koje naše telo prolazi tokom 24 sata ali i voljnih promena u načinu življenja (poželjno je usvajanje zdravih obrazaca ponašanja i napuštanje štetnih navika).
Ovaj unutrašnji 24-časovni biološki sat je od velike je važnosti za regulisanje ciklusa sna i budnosti pa je korisno da odlazak na spavanje i buđenje budu uvek u slično, ako ne i isto vreme (podsećamo do 23 časa). Omogućava, između ostalog, da se budimo odmorni i spremni za novi dan a uveče da lako utonemo u san.
-Nije poželjno dugo spavanje (preko 9 časova za odrasle). Takođe treba ograničiti i dnevne dremke (o njima u sledećem tekstu). Ako postoji pospanost tokom dana a budnost tokom noći, znači da je biološki sat obrnut, pa ga treba vratiti u ravnotežu. Njegovom vraćanju doprinose dnevna izloženost zunčevim zracima bar pola sata dnevno.
-Treba izbegavati dugo večernje korišćenje uređaja koji emituju elektromagnetne talase jer ometaju moždane talase (računari, mobilni telefoni, TV aparati). Slušanje muzike, čitanje omiljene knjige ili neke tehnike opuštanja su odlična zamena. Neka i jutarnji alarm za buđenje bude prijatnog zvuka, da ne bi odmah “uskočili” u stres.
-Soba treba biti potpuno zamračena kako bi prirodni izvor sna, hormon melatonin, nesmetano radio. U koliko to nije moguće korisne su noćne maske za oči. Važi stav da temperatura u sobi treba da bude između 16 I 20 stepeni.
-I kasna, obilna večera nije prijatelj sna kao ni kaa, alkohol i duga stimulativna pića.
-Fizički napor preko dana, kao i vežbe (ali nikako pred spavanje) doprinose dobrom snu. Ne treba zaboraviti večernje tuširanje (može i toplijom vodom) jer pad temperature tela posle tuširanja signalizira da je vreme za san.
-Treba znati da i hrana podspešuje hormon melatonin. To je hrana koja sadrži aminokiselinu triptoan kao i magnezijum (mlečni proizvodi, riba, jaja, živinsko meso, orasi, pistaći, ovsena kaša, banane, kivi, trešnje i višnje...). Ne treba zaboraviti i čajeve od kamilice, valerijane, matičnjaka, nane…
-Ako su neophodni suplementi, preporučuje se magnezijum i to u obliku magnezijum L-treonata. Suplementi melatonin I GABA (gama-aminobuterna kiselina, koja je inače I prirodni neurotransmiter) samo uz konsultaciju sa stručnim licem.

21/09/2026

Da li znate da ako spavate manje od 6 sati noću, da možete biti u hroničnom stresu, imati povišen kortizol, oslabljen imuni sistem i hroničnu telesnu upalu?
Tokom sna, telo popravlja sve ono što smo tokom dana oštetili. Mišiće oslobađa nakupljene mlečne kiseline, jača imunološki sistem, bori se sa infekcijama, reguliše metabolizam i skladan rad hormona grelina i leptina koji regulišu apetit.
Nauka tvrdi da čovek treba da ima od 6 do 9 sati noćnog sna. Takođe tvrdi da na spavanje treba otići najkasnije do 23 sata jer tokom dubokotalasnog sna, u periodu od 23 do 01 sat telo proizvodi hormon rasta koji je ključan za rast i razvoj dece a kod odraslih za regeneraciju koštanog i mišićnog sistema, sintezu proteina, podstiče razgradnju masti i utiče na stabilan nivo šećera u krvi.
Naročito je značajan za mozak jer mu daje vreme da se odmori od silnih informacija kojima smo bombardovani, nepestanog razmišljanja i svakodnevnog stresa. Neke studije su pokazale, kako navodi Eliza Lotor u knjizi Čudo regenerativne medicine, da se mozak tokom sna detoksikuje. Naime, između milijardu ćelija mozga nalaze se mali kanali cerebralne tečnosti koji se ispunjavaju toksinima oslobođenim iz ćelija što utiče da se na kraju dana osećamo mentalno iscrpljeni. Međutim, tokom sna (uz preporuku da se spava na strani) ovi kanali se šire i ispuštaju nagomilane toksine pa se ujutro budimo odmorni. Takođe, tokom sna mozak čuva memoriju što pomaže sposobnosti učenja. San omogućava i podsvesnom umu da u miru radi na nedoumicama i problemima koje imamo i pomaže nam da ih rešavamo trezveno i bez preteranih emocija. Zto se i kaže da je "jutro pametnije od večeri". I ne zaboravimo da kvalitetan san doprnosi i elastičnosti i lepoti kože, sprečava prerano starenje a o njegovom značaju za održavanje budnosti i pažnje tokom dana da i ne govorimo.
I zato dajmo sebi dubok, miran ispokojan san a telo će samo znati kako da se odmori i obnovi.
A o tome kako to da obezbedimo, u nekoj sledećoj objavi.

16/09/2026

Stres i kortizol
Za kortizol (hormon nadbubreže žlezde) se kaže da je “hormon stresa”. Često je pominjan u lošem svetlu tj. kao krivac za mnoge zdravstvene probleme. Međutim, on nam je preko potreban jer ima ulogu da pripremi telo da ono adekvatno reaguje na izazove koji su pred nama. Posebno u stresnim, kriznim situacijama telo ga oslobađa da bi nas pokrenuo na reakciju “bori se ili beži”. Tada podstiče razgradnju masti i ugljenih hidrata kako bi naglo povećao nivo šećera u krvi i time omogućio energiju za hitnu akciju, ubrzava rad srca, podiže krvni pritisak i izoštrava budnost. Privremeno usporava imuni sistem i varenje jer u trenutku opasnosti oni nisu primarni. Kratkoročno gledano, prijatelj je kada je to potrebno a kada opasnost prođe, vraća telo u ravnotežu. Međutim, ukoliko je dugoročno prisutan izaziva brojne probleme: umor, nesanicu, visok pritisak, taloženje masnoća, posebno na stomaku, slabi imunitet...
Ono što su naučnici nedavno otkrili jeste podatak da stres nije jedini razlog zbog koga je kortizol u neravnoteži, već da zavisi i od načina življenja. O stresu, kao faktoru povišenog (ali i sniženog) kortizola već smo pisali, zato sada nešto o ostalim uzrocima njegove neravnoteže a koji se odnose na nepoštovanje prirodnog ritma funkcionisanja tela, odnosno kada svojim postupcima utičemo da kortizol raste kada mu vreme nije.
Naime, kortizol se najviše se luči ujutro kako bi nam podigao energiju i pripremio na izazove dana koji je pred nama, a najniži je uveče kako bi telu omogućio pripremu za odmor i san. Noć je vreme za mirovanje da bi se telo oporavilo i tada kortizol treba da bude na minimumu. Međutim ako se lišavamo noćnog sna, ako smo skloni večernjem “prejedanju”, konzumaciji kafe i drugih supstanci za održavanje budnosti, ako imamo mentalna opterećenja (ne zaboravimo i preterano skrolovanje kroz društvene mreže) ili fizičke napore, naročito tokom intenzivnih treninga,kortizol raste. Zato je i savet da poštujemo telo, negujući njegov prirodni ritam, ne menjamo “noć za dan” jer pravovremen (najkasnije pre 23 sata) san, laka hrana za večeru bez stimulanasa i umerena fizička aktivnost (posebno večernja šetnja) doprinose balansu ovog hormona.
I način ishrane tj. konzumiranje namirnica koje izazivaju zapaljenske procese u telu utiče pa su voće, povrće, orašasto voće, semenke, mahunarke, integralne žitarice, posni proteini, fermentisani proizvodi, uz izbegavanje industrijski prerađene i pržene hrane, hrane bogate šećerima i transmastima, pravi izbor. Posebno su korisne namirnice bogate omega 3 masnim kiselinama, magnezijumom, cinkom, kalijumom, kalcijumom i vitaminima iz B grupe (izdvajaju se B5 i B6), a umesto kafe čaj, od kamilice, mente, valerijane, lavande...Ne zaboravimo na druženja sa prijateljima, knjigom, lepom muzikom a posebno na rad na sebi i na sve što nam prija, kako bi stresne situacije, koje su neminovne, prihvatali kao izazove a ne kao pretnju. Time i kortizol stavljamo u ravnotežu i od njega pravimo “prijatelja”. Jer, ako ne možemo uvek da utičemo na životne izazove i događaje, možemo bar na ove faktore.

30/08/2026

Stres je prirodna reakcija organizma na životne zahteve i izazove koji su pred nama kao i na pritiske i pretnje iz okruženja. Za njegov nastanak mora postojati okidač, takozvani stresor. To mogu biti problemi na poslu, u porodici, zdravstveni problemi, brige kako da poboljšamo finansijsku situaciju, neka trenutna opasnost... ali i promena načina života (preseljenje, venčanje, rođenje deteta...).
Kakav će naš odgovor biti zavisi od NAŠE SUBJEKTIVNE PROCENE situacije u kojoj se nalazimo i da li možemo ili kako da se nosimo sa njom. Kada prepozna izazov, naše telo aktivira nervni sistem i pokreće lučenje hormona, adrenalina noradrenalina i kortizola. Ukoliko je u pitanju kratkotrajni stres, on može biti koristan jer nas tera na mobilizaciju snaga i energije da se stresora uspešno rešimo.
Međutim ukoliko u tome ne uspemo ili se problemi umnožavaju, čovek dolazi u stanje preopterećenosti i isrpljenosti što nas uvodi u zdravstvene probleme. U početku se javljaju glavobolja, zategnutost u mišićima, probavne smetnje, nesanica, loša koncentracija, napetost, razdražljivost, prejedanje, anoreksija, tuga, strah... Ukoliko predugo traje sve to vodi u telesne bolesti (hipertenzija, dijabetes, opadanje imuniteta, sindrom nervoznih creva, gastrointestinalni problemi, problemi sa hormonima… ) ali i u anksioznost, depresiju, povlačenje iz društva, upotrebu opijata i sl.
Ako znamo sve to, zašto ne pokušamo da upravljamo stresom a ne on nama? Treba da budemo svesni da će nas izazovi pratiti tokom celog života a moderni način življenja će nas svakodnevno izlagati novim stresorima. Povremeni trenuci opuštenosti i upotreba medikamenata nisu rešenje. Poželjno je postepeno menjati organizaciju života i razvijati i proširiti svest o odnosu prema životnim izazovima (naravno ukoliko nisu u pitanju teške životne okolnosti kada je poželjno potražiti stručnu pomoć). To podrazumeva:
-bolju organizaciju vremena (odrediti vreme za rad, vreme za odmor i dobar san, za odlazak u prirodu, druženje, redovnu fizičku aktivnost, hobije)
-postavljanje realnih životnih ciljeva pa i smanjenje obaveza kada je to neophodno
-pomeranje fokusa na ono što imamo i što smo postigli a ne na ono što nemamo jer time stičemo samopouzdanje u same sebe
-da naučimo da kažemo “ne” novim obavezama i ljudima, kako bi zaštitili sebe
-da obratimo pažnju na pravilnu ishranu
-primenu vežbi dubokog disanja, jogu, meditirati radi postizanja stanja smirenosti, jer ne zaboravimo onu narodnu “smiren, spašen”.
Tu su i umirujući elektromagnetni talasi koji Vas čekaju u našoj ENERGETSKOJ KUĆI ZDRAVLJA.
A ponekad je najbolje što možemo da uradimo za sebe – da usporimo. I zato SLUŠAJTE SVOJE TELO i pomozite mu.

27/08/2026