05/10/2026
Najveći broj ljudi koji mi dolazi dođe tek onog dana kad više ne mogu da rade. Do tada su mesecima, nekad i godinama, radili sa bolom. Ustajali rano, radili osam, devet sati, šest dana nedeljno, i uveče nisu imali snage ni za sebe, a kamoli za vežbe.
I to razumem. Kad kuća zavisi od tebe, prvo misliš na to da se posao završi, a leđa dođu na red nekad posle.
E sad, šta se dešava dok trpiš? Telo ti tim tupim bolom javlja da su neke strukture slabije od ostalih, i drugi mišići počnu da rade umesto njih. Telo to ume dugo da izdrži, odnosno da kompenzuje, ali ta kompenzacija ima svoj kraj. I onda dođe ono jutro kad se sagneš da vežeš pertle i ostaneš tako.
Razlika između ta dva trenutka je ogromna. Dok je bol tup, često je dovoljno par tretmana, nekoliko vežbi i da promeniš par stvari u tome kako dižeš, kako sediš i kako se saginješ, i sve to možeš uz posao. Kad jednom pukne, pogotovo ako je u pitanju disk, imamo mnogo manje prostora za rad, neke stvari više ne smeju da se rade i oporavak ume da traje mesecima.
Zato evo šta možeš da radiš već od sutra, a da ne staneš sa poslom.
Prva stvar, kad dižeš, neka posao rade noge i k*kovi, i drži teret blizu tela.
Druga stvar, na pauzi nemoj da sediš. Prošetaj par minuta i stegni stomak, gluteus i leđa, da telo dobije informaciju da ti delovi rade.
Treća stvar, kod kuće petnaest minuta dnevno: plank, čučanj do stolice i most, odnosno ležiš na leđima i odižeš karlicu.
I nemoj da misliš da je kasno ako ovo trpiš već godinama. Telo i dalje reaguje na rad, samo treba više strpljenja.
Ako uz bol oslabi noga, utrne ti predeo prepona ili ne možeš da kontrolišeš mokrenje, ne čekaš ništa i ideš pravo u hitnu.
Telo radi za tebe svaki dan, i red je da ga i ti malo čuvaš.
Ako znaš nekoga ko radi sa bolom godinama i ne staje, pošalji mu ovo. A ako se prepoznaješ ti, napiši BOL u komentar i poslaću ti poziv za besplatnu WhatsApp grupu gde odgovaram na pitanja o vratu, leđima, išijasu i kolenima.
